Византијски цар Михаило је на захтев владара Моравске, Растислава, послао Ћирила и Методија, двојицу учених Грка који су добро познавали словенски језик, да међу Словенима проповедају хришћанство. Да би могли ширити хришћанство на словенском Ћирило и Методије су пре поласка у Моравску превели основне црквене књиге. А да би их могли превести, Ћирило је саставио ГЛАГОЉИЦУ - азбуку приолагођену словенском изговору. Тако је настала словенска писменост, а створио ју је високообразовани Грк, Константин Филозоф (Ћирило) 863. године. Глагољица је била доста неразговетно и загонетно писмо. Крајем IX века настало је и друго словенско писмо које се данас назива ЋИРИЛИЦА. У основи, ћирилица је једна од грчких азбука допуњена словима потребним за обележавање чисто словенских гласова. Сматра се да је грчку азбуку у старословенску ћирилицу прилагодио један од Ћирилових и Методијевих ученика. Ћирилица је за кратко време заменила глагољицу.